Stroge mere za sezonske radnike u Njemačkoj

U Nemačkoj uskoro počinje sezona špargli, a njih većinom beru sezonski radnici iz istočne Evrope. Ove sezone oni će zbog pandemije morati da žive i rade po strogim higijenskim propisima, piše Dojče vele.

Farma špargli porodice Hensgens je druga po veličini u regionu, na samoj granici sa Holandijom. U zavisnosti od vremenskih uslova, berba špargli počinje krajem marta ili početkom aprila.

Za njima slede jagode, pa borovnice, luk, krompir, šećerna repa, pšenica i kukuruz. Bez sezonskih radnika, njihovih 250 hektara ne bi moglo da se obrađuje, pa većinu radne snage nabavljaju iz Rumunije, a od jula do septembra tu su i ukrajinski studenti.

Iako je za nemačke poljoprivrednike ovo već druga sezona u pandemiji, Kris Hensgens keže da su zbog predstojeće sezone ipak„malo napeti“.

Poštovanje strogih higijenskih pravila među radnicima studentima je logistički izazov za sve na ovoj farmi, budući da u četvorokrevetne sobe sa zajedničkom kuhinjom i dnevnim boravkom sada može da se smesti samo po dva radnika.

Gazde su za ostale radnike iznajmile kontejnere sa dodatnim sanitarnim prostorijama, što ih je koštalo 30.000 eura, a još 9.000 eura će ih koštati čistači koji redovno dezinfikuju toalete, hodnike i kuhinje.

Pošto radnici više ne bi trebalo sami da odlaze u kupovinu, a samo do sedam ljudi može istovremeno da bude u kuhinji, Hensgenovi su angažovali kuvara da kuva za sve, a radnici moraju da jedu u sobama.

Prilikom ulaska u Nemačku radnici moraju da imaju negativan test, a nakon nekoliko dana ponovo će se testirati na farmi.

I ove godine oni bi trebalo da budu podeljeni u grupe koje rade i žive zajedno, a međusobno se ne mešaju.

Grupe odlaze na polja po određenom rasporedu, a na stazama i po hodnicima po kojima se kreću postavljene su prepreke kako bi se međusobno što manje sretali.

Na farmi su svesni da će morati redovno da testiraju radnike, moguće i o sopstvenom trošku.

Arne Hensgens kaže da, ukoliko bi se neki radnik ozbiljno razboleo, bio bi prebačen u bolnicu, jer su za sve svoje radnike gazde ove farme obezbedile privatno zdravstveno osiguranje.

Međutim ovaj slučaj je izuzetak, jer su poljoprivredni sezonski radnici koji u Nemačkoj ne rade duže od 70 dana godišnje izuzeti od obaveznog socijalnog osiguranja.

U tom periodu ni radnik ni poslodavac ne moraju da plaćaju, inače obavezne, doprinose za zdravstveno, penziono i osiguranje u slučaju nezaposlenosti.

U prošloj godini taj period je produžen na čak 115 dana, kako bi sezonci morali ređe da se smenjuju.

Farmeri bi želeli takve uslove i ove godine, ali Ministarstvo rada to blokira zbog obaveze plaćanja osiguranja.

Takvu odluku Ministarstva podržava sindikat građevinarstva, poljoprivrede i zaštite životne sredine, koji zahteva da sezonski radnici u poljoprivredi budu zaposleni od prvog dana i da uplaćuju doprinose za socijalno osiguranje.

Veliki broj od oko 350.000 sezonskih radnika u poljoprivredi širom Nemačke angažovan je pod lošim uslovima, pa sindikat naglašava da su naročito istočnoevropski radnici suočeni sa „nepodnošljivim uslovima“ i da često moraju da rade po 13 sati dnevno za „lošu platu“.

Na farmi špargli Hensgensovih radni dan traje od osam ujutru do devet uveče, a radnici su plaćeni po zakonu, minimalcem od 9,5 eura na sat, plus bonus koji zavisi od količine ubranih špargli ili jagoda.

Od svoje zarade radnik plaća 200 eura za povratnu kartu kući, a za smeštaj još devet eura dnevno. Gazde kažu da, u zavisnosti od učinka, njihovi radnici mogu mesečno da zarade do 2.500 eura.

Source Made in Germany
Comments
Loading...